Рад и проблем запошљавања

Без посла у Србији је најмање 25 одсто људи. Према евиденцији Националне службе за запошљавање, то је тачно 760.737 незапослених – 9.000 више него пре годину дана. Посебно брине то што је незапослено више од половине младих.

Промене набоље у подацима о запослености на нивоу су статистичке грешке, кажу упућени. Ако и има запошљавања, оно је у државном сектору или у сивој економији.

Економиста Милојко Арсић каже да тек када привреда почне да расте по стопама од четири или пет одсто, може се очекивати да ће број запослених значајније да се повећава.

“Потребне су и неке конкретне мере које обухватају реформу тржишта рада, што је најављено и вероватно ће бити усвојено до краја године”, каже Арсић.

Међу незапосленима готово трећина су млађи од 30 година, има их 210.000, 6.000 више него лане. Чак 60 одсто њих посао тражи дуже од годину дана.

Економиста Јелена Жарковић Ракетић каже да за државу то значи смањене приходе по основу порза на доходак, а с друге стране веће буџетске издатке за накнаде.

Према њеним речима, најзначајније је неискоришћен потенцијал радне снаге.

Могуће решење, најављено у Влади, јесте да послодавац који запосли радника млађег од 30 година, за њега годину или две не плаћа порезе ни допирносе.

“Мислим да порески подстицаји те врсте које је предложио потпредсеник Владе не би били добри, јер би створили простор за преваре и злупотребе. Неки послодавци би се специјализовали тако што би стално запошљавали оне који испуњавају тај услов и увек избегавали плаћање пореза”, објашњава Арсић.

Суштина проблема је у томе што образовање није прилагођено потребама привреде.

Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије каже да послодваци морају, зависно од делатности којом се баве, у распону од два до 18 месеци да обучавају младе људе који заврше средњу школу.

“Ово би се могло превазићи уколико би већи део образовања млади проводили у предузећима и учили како да обављају конкретне послове”, каже Рајић.

Ако је за утеху, незапосленост младих је проблем и у готово свим чланицама Европске уније. Највише у Грчкој и Шпанији, а у Хрватској и Португалу нешто мање него код нас. Зато је Европска комисија одлучила да у наредне две године издвоји осам милијарди евра за програм Гаранције за младе, како би им олакшала пут од школе до посла.
(РТС)

Багреније ::

Суштина проблема је у томе што образовање није прилагођено потребама привреде.

Како да не! Све треба да се подреди економији, а од човека се већ ствара мутави потрошач! Далеко било да је то суштина проблема, баш супротно. Суштина проблема је што се не поштује човек, а са друге стране производња је ништавна.

Кристина ::

Багреније ::

Суштина проблема је у томе што образовање није прилагођено потребама привреде.

Како да не! Све треба да се подреди економији, а од човека се већ ствара мутави потрошач! Далеко било да је то суштина проблема, баш супротно. Суштина проблема је што се не поштује човек, а са друге стране производња је ништавна.

Слажем се са тобом Кристина, дефинитивно што се тиче сврхе образовања треба да ради на томе да ствара целовите и здраве јединке у којима постоји свест о њиховој друштвеној одговорности, спремност да се боре за личну слободу и интегритет и буду спремни на пожртвовање како би и другим људима у тој борби помогли.

Ипак, што се тиче проблема везаних за незапосленост у Србији, свакако огроман проблем представља као што је и речено неусклађеност са тржиштем рада.

Држава без икаквог смисла из буџета Републике Србије издваја огромна средства (конретно неки стандард је цифра од 250 000 динара за једног студента годишње) како би школовала кадар који једино што може је да се слика са дипломом када заврши.

Примера ради: На бироу имамо по неким проценама око 5000 правника. У Србији годишње држава издваја огромна средства за упис најмање 1500 правника који се школују на рачун буџета. Што доводи до страшне хиперпродукције правника који нису потребни нашој земљи и који немају могућности да искажу своје знање.

Због оваквог стања и нагомилавања одређених професија, Србија је у последњих 20 година изгубила преко 12 милијарди евра, и постала је земља поред Гвине Бисао која има највећи "одлив мозгова".

Свака земља која себе сматра за озбиљном, не дозвољава овакав несклад између образовања и тржишта рада. Нажалост ми смо далеко од озбиљне земље, зато смо ту и где јесмо.

"озбиљне земље" запада усклађују човека према привреди односно према капиталисичком систему који каже да је човек потрошач а не личност. Так осе и третира, тако да не би њихову озбиљност узимала као нешто чиме ми требамо да се руководимо. А далеко било да правдам нашу неозбиљност и пропао образовни систем који је разапет, не знамо ни сами где ћемо...

Када би из школе излазио васпитан и културан човек, нашло би се и посла и све би било боље у здравијем окружењу.

Нигде нисам написао нити давао пример западних земаља?

Као што сам и написао земља која сматра себе озбиљном неће дозволити овакав несклад који изазива огромне социјалне, друштвене, политичке немире и који нас доводи у врло тешку позицију.

Моја грешка. Мада, која је онда држава озбиљна? Ни једна.  Свуда су људи у кризи...

Кристина ::

Моја грешка. Мада, која је онда држава озбиљна? Ни једна.  Свуда су људи у кризи...

То јесте, слажем се са тобом прво треба повратити Личност, изградити поново духовно - моралну компонету код људи, за то је свакако потребно право образовање које има смисла, а не прости неолиберални потрошачки менталитет који као на траци избацује необразоване јединке који не знају шта ће са собом.

Ипак усклађеност система образовања и тржишта мора постојати. Економска политика је јако озбиљна област и потребни су нам добри потези како би овакво образовање имало смисла и било продуктивно.

Кристина ::

Багреније ::

Суштина проблема је у томе што образовање није прилагођено потребама привреде.

Како да не! Све треба да се подреди економији, а од човека се већ ствара мутави потрошач! Далеко било да је то суштина проблема, баш супротно. Суштина проблема је што се не поштује човек, а са друге стране производња је ништавна.

Можемо нас двоје да дипломирамо астрономију и да се баш усрећимо. Наш највећи проблем су заоставштине комунизма, који је код нас, нажалост, оставио трајне последице. Тржиште диктира потражњу за радним местима, док су наши родитељи, као и њихови родитељи, учени да у самоуправном социјализму има места за све, како за високообразовне, тако и за полуписмене. Деценијама се СФРЈ задуживала да би на крају пукла као балон који се предува и увела наш народ у нову трагедију. И шта данас имамо? Комунизам није напуштен, уколико сте члан партије имате шансе за запослењем (причам за унутрашњост), успешни предузетници су они који запосле некога за кога није било места у неком јавном предузећу или буду спонзори у предизборној кампањи. Образовање је катастрофа, ја сам нпр морао да знам укупну дужину путне мреже у Краљевини Југославији у 20-тим годинама прошлог века (битан податак у пм), док сам конкретне и суштински битне ствари научио на стручној пракси. Треба нам више праксе, а мање теорије, већи додир са стањем на тржишту, као и увид у економије дршава које су последњих година лидери у развоју (Шведска, Норвешка, Исланд, Кина...)

kalait ::

Тржиште диктира потражњу за радним местима,

Па би из комунизма директно у капитализам? Е ту се не слажем. Ни комунизам ни капитализам. А посебно се не слажем да тржиште треба све да диктира.

Може рад да постоји и ван тржишта и закона капитализма. Рецимо, Жан Жак Русо је рекао интересантну ствар, а то је да је одгој важнији од образовања (формалног), одгајати ни судију ни војника, НЕГО ЧОВЕКА. Е у томе је можда кључ. Када би се људи оспособљавали у основним школама, одгајали, васпитавали и образовали, они сами би диктирали "тржиште", а не обрнуто.

Људи су ти који треба да формирају све, а не да тржиште преко државе формира њих. Човек на првом месту!  

Кристина ::

.

Људи су ти који треба да формирају све, а не да тржиште преко државе формира њих. Човек на првом месту!  

Без увреде, али ми ово делује помало утопијски. Слажем се да од најранијег школовања (вртић) деца треба да се уче, што би велики Његош рекао, "чојству и јунаштву", да из образовних установа излазе као људи који ће поштовати своје претке, своју породицу, пријатеље, људе око себе. Који ће своје потомство васпитати у истом духу.
Ми као појединци можемо да форсирамо производњу прерађевина од веверичјих изнутрица, нпр. Нисам убеђен да би се 'леба најели од тога. Али, ако би ушли у производњу прерађевина јабука, шљива и сл, уз квалитетан маркетинг и добру организацију, створили би квалитетан бренд. Мора се пратити понуда и потражња, услед чега мора доћи до правовремене реакције. Једини начин који даје резултате на дуже стазе.

kalait ::

Без увреде, али ми ово делује помало утопијски. Слажем се да од најранијег школовања (вртић) деца треба да се уче, што би велики Његош рекао, "чојству и јунаштву", да из образовних установа излазе као људи који ће поштовати своје претке, своју породицу, пријатеље, људе око себе. Који ће своје потомство васпитати у истом духу.
Ми као појединци можемо да форсирамо производњу прерађевина од веверичјих изнутрица, нпр. Нисам убеђен да би се 'леба најели од тога. Али, ако би ушли у производњу прерађевина јабука, шљива и сл, уз квалитетан маркетинг и добру организацију, створили би квалитетан бренд. Мора се пратити понуда и потражња, услед чега мора доћи до правовремене реакције. Једини начин који даје резултате на дуже стазе.

Наравно, исто тако без увреде, можда твоје писање делује дефетистички или песимистички? И помало детерминистички. Ја лично не волим ЈЕДИНЕ начине, МОРАМО ово или МОРАМО оно. Ако ме разумеш

А и ако је утопистички што да не, то је размишљање. А ако би гледали реално шта можемо и да разматрамо како ћемо, то је већ друга тема у односу на оно што сам ја причала.

Моја поента. Свакако се треба поћи од човека и човек треба бити на првом месту. А онда даље шта и како, све из тога ако произађе, добро је. Ако се човек подреди и постане роб - не ваља.

Кристина ::

kalait ::

Без увреде, али ми ово делује помало утопијски. Слажем се да од најранијег школовања (вртић) деца треба да се уче, што би велики Његош рекао, "чојству и јунаштву", да из образовних установа излазе као људи који ће поштовати своје претке, своју породицу, пријатеље, људе око себе. Који ће своје потомство васпитати у истом духу.
Ми као појединци можемо да форсирамо производњу прерађевина од веверичјих изнутрица, нпр. Нисам убеђен да би се 'леба најели од тога. Али, ако би ушли у производњу прерађевина јабука, шљива и сл, уз квалитетан маркетинг и добру организацију, створили би квалитетан бренд. Мора се пратити понуда и потражња, услед чега мора доћи до правовремене реакције. Једини начин који даје резултате на дуже стазе.

Наравно, исто тако без увреде, можда твоје писање делује дефетистички или песимистички? И помало детерминистички. Ја лично не волим ЈЕДИНЕ начине, МОРАМО ово или МОРАМО оно. Ако ме разумеш

А и ако је утопистички што да не, то је размишљање. А ако би гледали реално шта можемо и да разматрамо како ћемо, то је већ друга тема у односу на оно што сам ја причала.

Моја поента. Свакако се треба поћи од човека и човек треба бити на првом месту. А онда даље шта и како, све из тога ако произађе, добро је. Ако се човек подреди и постане роб - не ваља.

Анализирајући економску политику Едварда Кардеља која је данас итекако заступљена и политику која се тренутно спроводи у Скандинавији, Пољској или Словачкој нисам нашао много разлога за оптимизам. Али да не улазимо у дубљу расправу, слажемо се да се не слажемо 

Кристина ::

Моја поента. Свакако се треба поћи од човека и човек треба бити на првом месту. А онда даље шта и како, све из тога ако произађе, добро је. Ако се човек подреди и постане роб - не ваља.

Ја се са овим рецимо потпуно слажем и не видим разлог зашто се било ко не би сложио.

И склон сам да помислим да је то валидан пут обнове, вратити Човека у "центар", а економске реформе су само крпљење, стручњака крпача који јуре неухватљиву кризу.

Ево шта каже Бела Хамваш:

"Док човек, и то сваки човек на самом себи није докрајчио радикални религиозни обрт, дотле свака такозвана реформа, било социјална, културна, духовна, било реформа укуса, морала, или нечега другога - јалова је. Дотле се само пуке спољашњости могу изменити. Може се бирати између краљевине, демократије, социјализма, диктатуре. Избор у суштини неће значити ништа. Не може ништа ни да значи. Спољна обнављања не разрешавају велика питања човечанства. (...)

Велика питања човечанства једино зна и уме да разреши онај човек који је спознао да решење не треба почети реформама, него човеком, не политиком, него религијом: не споља и социјално, него изнутра у човеку; не масовно, него свако понаособ."

Шта мислите како вратити човека у центар?

Благоје ::

Шта мислите како вратити човека у центар?

Да не одем много од теме (offtopic), имајући у виду причу о запошљавању, мислим да би ту требало тржиште и маркетинг подредити човеку, а не човека прилагођавати тржишту.

А у овом контексту би можда било добро погледати и ову тему: О раду и човеку

Мене интересују конкретни начини, предлози како тржиште подредити човеку. Надам се да ће више људи узети учешће у дискусији јер је ово веома озбиљна тема.

Соларни редовник ::

Кристина ::

Моја поента. Свакако се треба поћи од човека и човек треба бити на првом месту. А онда даље шта и како, све из тога ако произађе, добро је. Ако се човек подреди и постане роб - не ваља.

Ја се са овим рецимо потпуно слажем и не видим разлог зашто се било ко не би сложио.

И склон сам да помислим да је то валидан пут обнове, вратити Човека у "центар", а економске реформе су само крпљење, стручњака крпача који јуре неухватљиву кризу.

Ево шта каже Бела Хамваш:

"Док човек, и то сваки човек на самом себи није докрајчио радикални религиозни обрт, дотле свака такозвана реформа, било социјална, културна, духовна, било реформа укуса, морала, или нечега другога - јалова је. Дотле се само пуке спољашњости могу изменити. Може се бирати између краљевине, демократије, социјализма, диктатуре. Избор у суштини неће значити ништа. Не може ништа ни да значи. Спољна обнављања не разрешавају велика питања човечанства. (...)

Велика питања човечанства једино зна и уме да разреши онај човек који је спознао да решење не треба почети реформама, него човеком, не политиком, него религијом: не споља и социјално, него изнутра у човеку; не масовно, него свако понаособ."

Ово је одлично речено!

Е сада, Калаита занимају конкретни начини... Искрено, и мене занима како би конкретизовали ову позицију? Ми немамо много избора тренутно, осим да радимо на себи, јер да мењамо однос тржиште - човек не можемо одједном. Можемо утицати информативно на људе ?

Можемо покренути размишљање о економској аутархији?

Можемо гледати да будемо што више независни од система и размењивати искуства и методе - како. Како бити енергетски независтан, како гајити своју храну, башта у урбаним условима?

А што се радништва тиче и запослености, да ли предузимати мере самозапошљавања, удруживања у задруге, развијање посебних удружених послова и пласирање квалитетне робе на позната тржишта под нашим условима. Много аспеката је ту за обрадити, али није немогуће на крају остварити нешто другачије!

Са отварањем тржишта, односно са престанком комунистичке доктрине да о свему треба држава да одлучује, дошло би се у ситуацију да пољопривредници, самостално или удружено, нуде своје производе заинтересованим странама. Прави пример је једно село у околини Горњег Милановца, чијег имена сада не могу да се сетим, где су се воћари удружили и склопили посао са једном руском фирмом. Руси откупљују јабуке које касније прерађују.
Због немогућности да свој производ презентују на светском тржишту, узгајивачи шљива су ове године могли да добију 6 дин/кг. Надам се да се сви слажемо да је то ненормално. Па сваке године фрка око цене малине. Људи се муче преко целе године и не могу да остваре профит због политичког олоша коме не одговара слободно тржиште јер тамо "коверат у унутрашњи џеп".
На конту ове приче, имамо језиво пуста села у Србији. Хектаре и хектаре пусте обрадиве земље. Ако узмемо у обзир да је органска храна данас у свету права реткост, ствара се јасна слика којим путем се може кренути. Држава треба да изврши либерализацију извоза, да среди инфраструктуру у селима (неће нико да живи у селу ако струју има сваки трећи дан, ако моли Бога да не падне киша да не дође до изливања септичке јаме итд), да преиспита субвенције за пољопривреднике од којих пољопривредници имају најмање користи. Ако би услови за живот у селу били приближно исти као у градовима, да се релативно брзо стиже до најближег града, покретање пољопривреде и сточарства би било примамљиво за млађу популацију која најбоље године проводи на бироу за незапослене.
Што се тиче појединачних акција, заједно са оцем у селу имам 10 кошница које редовно обилазимо и захваљујући којима имамо довољно меда за годину дана. Оно што ми је много занимљиво и што ћу свакако покушати да прекопирам следеће године: Први комшија је посадио парадајз у кантама од јупола (оним великим од 50 кг) и повезао их некаквим канапом. Изузетно је задовољан овогодишњим родом, каже да је уштедео доста новца. Овакве и сличне ствари можемо сви да урадимо, то је само посла чији резултат може позитивно утицати на кућни буџет.

Потпуно отварање тржишта је утопијски принцип, а комунизам одавно не влада широм света, а ево рецимо у Кини влада па и даље функционишу.

А то село је добар пример и то је супер. И ово индивидуално сналажење, то нама треба

За то време:

"У ваљевској Градској управи више нема довољно места за све запослене, па су неки од службеника, да би своје канцеларије могло да добије 15 новозапослених партијских кадрова, “радни простор” добили у сада преграђеном, некадашњем ресторану друштвене исхране!"

Увек актуелно:
Партијско запошљавање

Наравно ефекти овога су негативни по економију

Кристина ::

Потпуно отварање тржишта је утопијски принцип, а комунизам одавно не влада широм света, а ево рецимо у Кини влада па и даље функционишу.

А то село је добар пример и то је супер. И ово индивидуално сналажење, то нама треба

У Кини је од комунизма остао само назим владајуће партије. Лично познајем човека који тамо ради у грађевинској компанији. Кинеско друштво се модернизовало, слободан је проток капитала, нико не зависи од добре воље државе, а све бољке система (корупција, злоупотреба положаја) Кинези решавају вешањем или дугогодишњим затворским казнама ( баш пре два дана један функционер КП Кине је осуђен на доживотну робију због примања мита). Кина је толико напредовала да долазе људи са стране да обављају послове које Кинези неће јер сматрају да нису адекватно плаћени ( Овај мој има 1200 долара месечно плус плаћени трошкови становања и није једини странац).
Комунизам је итекако заступљен у Србији. Да ли постоји политичка протекција? Постоји. Да ли држава управља привредом? Управља. Да ли је могуће напредовати у каријери без чланства у странци? Јако тешко. Да ли у културним, спортским, образовним и осталим колективима седе људи по партијској линији? Седе.
Суштина комунизма и осталих тоталитарних режима је колективизам, да сви зависимо од нечега, односно државе. То треба људима истерати из глава. Не смемо да зависимо од неког Млађана Динкића и њему сличних, већ сами морамо да се боримо за наше лично добро, добро наших породица, нашег окружења, нашег народа. Зато треба на тржиште излазити појединачно или у мањим удружењима (задругама или како год), без посредника између продавца и купца. Држава треба само да обезбеди правну сигурност свима, да санкционише оне који не играју по правилима и да наплаћује порез који ће се касније користити за здравство, образовање, инфраструктуру и слично.
Ово можда делује утопијски, али није немогуће. Потребно је да се људи пробуде, да престану да буду машине за гласање и да размишљају својом главом.

Калаит, постоји разлика између социјалистичког уређења и социјалне бриге. Мислим да овде нико није заговарао комунизам, а посебно не Кристина, као ни Соларни редовник који лепо указаше на то да је битан Човек. У колективизму тога нема, као што тога нема ни у индивидуализму. Не треба ићи реакционарно, из крајности у крајност. Моје неко мишљење.

Шта је могуће? Тренутно једино она парадајз опција и урбане баште што би било кул   

Свакако да нико не заговара комунизам, та помисао ми није ни на крај памети. Само желим да људи схвате да су одлике комунизма и даље веома заступљене у нашем друштву. Надам се да слажемо у констатацији да ће човек пре пронаћи себе онда када зависи искључиво од свог рада и својих амбиција, неко када му је цео живот у одређеној мери програмиран.
А што се тиче урбаних башта, свако ко је у могућности треба да барем покуша, не може да штети  

У овом конфузном друштву су присутне одлике свега и свачега, свакако  
А мислим да човек не треба да зависи од рада, него да рад зависи од човека, баш сам антропоцентрик, шта ћеш  Слажем се да живот никако не треба бити системски програмиран, јер нас Систем гура у пропаст. Што је човек независнији од Система - то боље по њега! А ово око башти, виђао сам да се раде по свету и да може прилично кул да испадне и надасве корисно!  

Могли би да наставимо овде о овој битној тему, о урбаној пољопривреди : ЛИНК